Kad čuješ (vidiš) da neki negde kažu da su snimili najnoviji hit, pa se zezneš i pustiš, nakon 10-15 sekundi slušanja istog shvatiš da je to samo šit, isključiš i pustiš neku od mnogih pravih hitova što iz sveta, što sa ovih prostora čisto da se oporaviš od te grozote, teheran prodakšn, autotjun viju-vi-vijuuuuuu...tekst par rečenica u kojima skoro pa redovno stoje iste ili slične reči, tipa: seks, droga, mafija, novci, dijamanti, armani, đogani tripovi i sl.
Ponekad se zapitaš kakav je uticaj na mlađe generacije svakodnevno nametanje i forsiranje nikakve muzike pa po tzv. fensi lokalima u prolazu čuješ neki taj ''šit hit'', vidiš neki se čak vesele ili se trude da izgledaju veselo, drugi se napinju da deluju ''zajebano'', gomila mladih ''princeza'' radodajki i tatinih sinova, sve izveštačeno, megalomanija, narcizam, egoizam...plus još gomila negativnih osobina...valjda baš tako ta kvazi muzika utiče na svoje slušaoce, okreneš glavu istrpiš to što čuješ i vidiš dok ne odmakneš...današnjica.
Sa druge strane, postoji mnoštvo bendova i autora koji prave veoma kvalitetnu muziku, ali ''zahvaljujući'' komercijalnim medijima i minimalnoj zastupljenosti svih tih dr. muzičkih pravaca u njima, velika većina populacije, posebno na ovim prostorima, ne zna ni da ih ima u tom broju. Većina tih ''manje popularnih bendova'' stvara, snima albume, ima redovno svirke po raznim lokacijama i pojedinim festivalima, zvuče kvalitetno, imaju svoju vernu publiku i opstaju na sceni uprkos zatrpavanju medija svim onima ranije pomenutim.
Ima i ona fraza ''o ukusima ne treba raspravljati'', ali i ''Neukusu treba reći NE'' što je naziv jedne od pesama benda Disciplina kičme...
https://youtu.be/dcd1rg9jSIk
